Приредила Теодора Пустахија

На Светски дан писмености интернет са различитих страна бива укључен у обележавање овог датума. Истичу се вредности језика, правописна и граматичка правила, покрећу дискусије о месту језика и комуникације у данашњем свету. Своју љубав према језику испољавам на различите начине, међутим, на овај дан одлучила сам се да истакнем важност медијске писмености и упознам вас са нашом новинарском секцијом у којој, поред многих других, истичемо управо и ову вредност.

Такође, ову тему сам изабрала зато што желим да се упознате са свим предностима новинарства и охрабрим вас да се придружите нашој секцији, уколико сте ученик наше школе. У наставку чланка имаћете прилику да читате о личним утисцима о новинарству, о изазовима са којима се новинар среће током писања, о самом процесу писања и искуствима у новинарској секцији.

О новинарству

Да бисте се бавили новинарством, потребно је да увек пратите актуелна дешавања у школи, граду, округу, држави… У новинарству не постоји радно време и можда је управо то разлог што се овим послом могу бавити само људи који посебно могу да му се посвете. Новинарство је изузетно широк појам и мислим да свако може да пронађе неку новинарску форму кроз коју ће на прави начин испољити свој стил писања. Писање представља велики изазов јер је пут од идеје до реализације неизвестан. Али ако сте креативни, комуникативни, речити, посвећени и енергични, не треба да се плашите јер је ово сигурно одличан избор за вас.

Једна од предности журналистике је што увек можете да испробате неку другу форму и одлучите се која је најбоља за вас. Новинари би требало да пишу објективно, али постоје и форме писања у којима је дозвољено да искажете лични став и аргументујете га на прави начин.

Ако сматрате да нека особа својим ликом и делом представља добар пример другима, можете да направите интервју или репортажу.

Ако волите комуникацију са људима, можете да правите анкете на основу којих ћете написати коментар на неку тему. Анкета је један вид испитивања јавног мњења и одлична је јер представља двосмерну комуникацију између новинара и читалаца.

Најлепше у журналистици је што ниједан интервју, репортажа или чланак није исти као претходни. Сваки саговорник има посебну енергију коју преноси на читаоце кроз одговоре. Уколико ви преносите утиске кроз репортажу, увек ћете имати посебан доживљај који ћете пренети на папир другачије у односу на неку претходно написану.

О процесу састављања новинског текста

Истраживање о теми је неизоставан део припреме за писање. Иако делује као најдосаднији део целокупног процеса писања, уопште није тако. Да бисте могли да разговарате са саговорником, морате да познајете његово поље интересовања, његова размишљања и погледе на друштво… Управо кроз информисање, упознајете ту особу и добијате инспирацију за питања.

Састављање питања је део у ком се примењује оно што је истражено. Постоје питања која су клише, али на новинару је да осмисли оригинална питања и да помоћу њих открије нешто што читаоци до тада нису знали. При састављању питања је битно да се зна да ли је фокус на целокупном раду и животу саговорника или постоји одређена тема разговора.

Након што је саговорник дао одговоре на питања, следи део који је, по мом мишљењу, најзанимљивији. То је писање увода и закључка. Увод мора да буде савршен да би привукао читаоце, а закључак мора да буде још савршенији да би оправдао очекивања читалаца.

Уколико пишете репортажу, покушајте да тему предочите на што креативнији и сликовитији начин. Потрудите се да свака реченица буде јасна и разумљива сваком читаоцу.

О инспирацији

Некада налети инспирација када најмање очекујем и трчим до роковника и оловке не бих ли ухватила барем кључне речи из којих ће касније да настане прича. Али некада, и поред много слободног времена, инспирације нема ни на видику. Седим испред лаптопа и размишљам, имам сјајну тему, али немам ниједну реченицу која је завредела да уђе у чланак и освоји срца читалаца. Ресурси за писање су свуда око нас, али је некада тешко искористити их.

О новинарској секцији

Са сигурношћу тврдим да је ова секција најкориснија организација у којој сам учествовала у току школовања. Поменула бих, пре свега, наше две уреднице, професорке српског језика и књижевности Сању Којић и Дуњу Пешут. Оне су заслужне за покретање овог школског часописа. Наше уреднице несебично деле своје искуство са новим генерацијама и усмеравају чланове редакције како да напишу квалитетан чланак. На њихов ентузијазам не можете остати равнодушни, већ добијате жељу да будете део тог пројекта.

Ускоро ће наша секција да прослави први рођендан, па ћу поделити са вама шта сам за годину дана рада у овој редакцији научила:

1. Свака идеја може да се обликује и преточи у одговарајућу форму;
2. Све форме писања су специфичне и занимљиве, треба експериментисати и упознати сваку;
3. Уколико имате трему и страх од јавног наступа или сте интровертни тип личности, ово је прави начин да превазиђете своје страхове јер ћете непрестано бити у контакту са људима и схватићете да је у реду правити грешке;
4. Можете да направите интервју са својим узором и питате га оно што вас интересује;
5. Током рада на Инстаграм профилу Мезимца упознала сам се са програмом за дизајнирања који ме је увео у потпуно непознат свет;
6. Последња, али за мене најважнија ставка: вратила ми се вера у колективни рад јер у овом тиму имамо јасно дефинисане циљеве и максимално се залажемо за њих.

Надам се да ћете се након овог чланка заљубити у новинарство и да ћете постати део овог сјајног пројекта. Кроз свој текст искористите прилику да скренете пажњу на важна друштвена дешавања, као и да покренете нека битна питања. Упознајте околину са људима који су својим радом и посебношћу заслужили да добију медијски простор. Мењајте свет малим корацима, почевши од једног чланка…