Безбедност деце је одговорност свих нас, Игор Јурић
приредила Јована Станивук
Неретко сведочимо узнемирујућим вестима које преплављују друштвене мреже – отета десетогодишњакиња, потрага за дечаком, нестало дете у близини школе, девојчица последњи пут виђена у парку… Оно што у том тренутку осећамо је забринутост, страх, можда и бес, немоћ. Питамо се шта се дешава са светом коме припадамо и преиспитујемо своје могућности за помоћ у таквим ситуацијама, за делање у правцу побољшања друштва. Шта би било уколико бисмо заиста сви могли да будемо укључени у потрагу за отетом децом?
Чиме се бави Фондација „Тијана Јурић”?
Фондација „Тијана Јурић” је организација основана с основним задатком да својим деловањем побољша безбедност деце у Србији. Жеља нам је да подигнемо свест о одговорности коју имамо према деци и обезбедимо им сигурнију и бољу будућност. Обавеза и мисија Фондације је да безбедност деце подигнемо на прво место, зато сарађујемо са школама, општинама и месним заједницама. Организујемо едукације, радионице и трибине које треба да подигну свест о потенцијалним опасностима и понуде решења како се од тих опасности сачувати.
Да ли су деца у нашој земљи безбедна? Да ли се број угрожене деце, у односу на прошле године, смањује?
Данас није проблем доћи до закључка да деца нису безбедна. Довољно је да сваки дан отворите новине или укључите телевизор, и видећете да је готово сваког дана неко дете жртва. Број угрожене деце се, нажалост, повећава. Тачне податке немамо, али судећи по пријавама које ми примамо сваки дан, долазимо до закључка да се, поготово у доба пандемије, број жртава злостављања знатно повећао.
Шта је заправо Амбер aлерт и како је настао?
Име је добио по деветогодишњој Амбер Хагерман из Тексаса. Отета је почетком 1996. године. Сведок отмице је дао полицији податке о возилу у које је убачена, а њено тело је пет дана након тога пронашао случајни пролазник у потоку. Амбер алерт представља модел ширења и објављивања информација јавности у специфичним случајевима нестале деце. Функционише на принципу обавештења и објава путем различитих медија – телевизијских и радио-емисија, интернета, СМС-ова, екрана на банкоматима, ауто-путевима итд. Циљ је да се на овај начин допре до грађана који ће запамтити лице детета и потенцијално га уочити или имати валидне информације које полицији могу да помогну у потрази.
На који начин ћемо сви бити у могућности да учествујемо у потрази за несталом децом?
Кључно је позивати грађане да све потенцијално корисне информације пријаве полицији. Велики изазов је промена одређених законских процедура, али сматрамо да је већи изазов подизање свести и едукација грађана и медија о начину учествовања у самом систему, попут фотографисања сумњивих дешавања, сумњивих аутомобила, пријаве свађа, злостављања… Слоган наше Фондације је: „Безбедност деце је одговорност свих нас”, и то је генерална порука која треба свима да буде у глави.
Како ће се разграничити у којим ситуацијама ступа на снагу Амбер алерт (отмице, а не бежања)?
Амбер алерт се не објављује у свим случајевима нестанака деце, како се јавност не би преплављивала информацијама јер се може претпоставити да људи убрзо више не би реаговали на објаве, а тиме би овај механизам изгубио на корисности и значају. У свакој земљи Амбер алерт се објављује веома ретко. Уколико погледамо статистике нестанака деце у Србији, где је највећи број деце која су побегла од куће и налазе се у периоду адолесценције, можемо да очекујемо да ће се и у нашој земљи веома ретко активирати. Из тог разлога је неопходно јасно успоставити недвосмислене и оправдане критеријуме по којима се по кратком поступку одлучује да ли одређени нестанак треба да буде објављен у циљу алармирања најшире јавности или не.
Можемо ли ускоро очекивати употребу Амбер алерта и у Србији?
Ми се за увођење Амбер алерт система боримо од 2015. године и од тада нисмо добили никакав рок када би овај систем могао бити уведен у нашу земљу. Обратили смо се свим надлежнима са молбом да размотре нашу иницијативу. Наш следећи корак је промоција Амбер алерта у јавности.
Колико се ефикасним показао пројекат „Тијана клик“, какве су повратне информације?
Фондација „Тијана Јурић” већ шест година посвећено ради на унапређењу безбедности деце на интернету. Путем едукативних радионица „Тијана клик” близу 2000 ученика основних и средњих школа широм Србије едуковано је да препозна опасности и ризике који вребају на интернету и да реагује у случају угрожене безбедности. Код радионица се добро показало то што смо добијали позитивне повратне информације. Након наших предавања деца науче да препознају проблем и јављају нам се са својим питањима и проблемима. Веома нам значи то поверење које деца стекну према нашој организацији.