приредио Душан Стојановић

Разговарам са Зорицом Матковић, професорком математике Гимназије и економске школе ,,Доситеј Обрадовић“. Професорка Матковић је један од искуснијих предавача у нашој школи, предавала је многим генерацијама. Ученици је памте као строгу, али праведну.

Зашто сте изабрали математику као свој животни позив?
У математику сам се заљубила на зимском распусту током трећег разреда основне школе, али математику као професију изабрала сам случајно. После основне школе хтела сам да упишем фармацеутску школу, која се уписивала након осмог разреда, aли се тад у Војводини ишло у девети и десети разред. После осмог разреда мој отац је отишао у Београд да види тамошњу школу јер нам је то била најближа фармацеутска школа. Она је била близу гробља, па се отац уплашио да ме неко не нападне. Тако сам завршила девети и десети разред и уписала математички смер. Након тога више није било избора.

Да ли је математика у гимназији ,,баук“ како данас говоре ђаци?
Математика нигде није баук, што се мене тиче, али за математику је потребно и одређено предзнање и континуиран рад да би се постигли одређени резултати. Из ових разлога математика је већини ученика тешка јер касно крену са радом. Пропусти начињени због онлајн наставе врло су уочљиви.

Можете ли да упоредите ђаке којима сте предавали пре десетак година са нама данас?
Нормално, то је готово неупоредиво. Више се радило, ђаци су били заинтересовани за рад и за напредак. Има тога и данас, али у знатно мањој мери. Велики број ученика, њих око 80%, заинтересовано је једино како доћи до успеха са што мање рада.

Постоји ли неки ђак да је на Вас оставио тако снажан утисак да ћете га памтити до краја живота?
Постоји више таквих ђака. Неке памтим по томе што су били изузетно добри математичари, али неке ученике памтим као добре и поштене људе, савесне, вредне, спремне да помогну.

Сигурно сте у току свог рада имали много анегдота са ђацима, можете ли да ми испричате неку?
Једна генерација је тврдила да сам на часу рекла: ,,Иди у 3π/4″ (Иди у три пи четвртина), али тога се не сећам. Било је ученика који су писали моје ,,бисере“ са часа, тако да мислим да је боље да ти они одговоре.

Шта бисте поручили ђацима наше школе и онима који планирају да је упишу?
Ако желе да буду успешни у било којој грани свог посла, није довољно бити паметан, важан је однос према раду. Треба сагледати своје могућности. Није битан просек 5.00, до чега је стало ученицима и родитељима. Битно је знати оно што их занима и то настојати да буде изнад школске петице, која се сад добија без проблема. Што се тиче осталог, треба настојати да се постигне што је могуће бољи успех јер ће то бити важно приликом уписа на факултет када се гледа и просек у школи.