приредила Тијана Пустахија

Првог септембра постајем матуранткиња. Као и сви моји вршњаци, размишљам о одабиру факултета. Имам много интересовања, a због тога и дилему који факултет oдабрати. Колебам се између онога што ме интересује, онога за шта кажу је профитабилно, онога што околина намеће као идеално за мене. И када саслушам, све има смисла. Као да су сви помало у праву. То уноси додатну пометњу у моје не тако сређене мисли. А када томе додам и емоције − страх пред непознатим, усхићење због матурске године, носталгију за срeдњом школом која се већ сада буди, делује као да је рационалну одлуку баш тешко донети. Размишљала сам шта је то што могу да учиним како бих макар за нијансу олакшала овај период дилеме. Сетила сам се да постоје стручни људи који могу помоћи. Управо зато сам за наш часопис разговарала са Јасмином Грубач, педагогом Гимназије и економске школе ,,Доситеј Обрадовић”.

Како се ради тест професионалне оријентације? Шта он обухвата? Када је право време да се тај тест уради?
Тест професионалне оријентације се ради у школи, само за оне ученике који су заинтересовани. То је тест професионалних интересовања. Обично пре тестирања, разговарам са ученицима зашто је важно одабрати одговарајући факултет, колико је то битно за саму личност. Након што ураде тест, ученици долазе код мене појединачно, на разговор. Сваки ученик је посебна, јединствена личност. Разговор се обавља једино ако то ученик жели. Тестирање обично радим у првом полугодишту четвртог разреда, али за тестирање често буду заинтересовани и ученици трећег разреда.

Које аспекте треба сагледати како бисмо били сигурни да смо одабрали право занимање?
Приликом избора одговарајућег факултета треба сагледати многе аспекте. Јако су важне способности ученика, радне навике, интересовања, мотивација али и особине и карактеристике  личности.

Да ли за одабир будућег занимања треба слушати савете родитеља, професора, педагога или одабрати самостално?
Ја сам увек за то да ученик самостално одлучи којим занимањем жели да се бави. Увек треба послушати мишљење и савете родитеља, професора, педагога, али коначну одлуку треба да донесе сам ученик. Сугестије других треба мало да га усмере и да му помогну, али је веома важно да сам ученик схвати шта жели и колико жели.

Да ли су ученици тражили помоћ или савет од Вас приликом одабира факултета? Ако јесу, на који начин сте им помогли?
Током мог, сада већ веома  дугог радног стажа, ученици су долазили често по савет или помоћ приликом одабира факултета. Обично су то саветодавни разговори приликом којих покушам да им помогнем да се што лакше и безболније одлуче шта ће уписати. Веома је важно да сагледају што јаснију слику и да се не нађу у раскораку између жеља, способности и могућности, а можда са једне стране и притиска родитеља или околине. На часовима одељењског старешине често одрадим и радионице на тему професионaлне оријентације, приликом којих ученици лакше могу да сагледају проблематику правилног избора будуће професије.

Да ли се лакше запошљавају свршени студенти природних или пак друштвених наука?
Не мислим да се лакше запошљавају они који су завршили природне или са друге стране друштвене науке. Све је ствар тренутне ситуације и тржишта. Тренутна потражња занимања не мора бити иста и за пар година.

Да ли сматрате да приликом одабира факултета треба уписати нешто што се воли или нешто након чега се може лако запослити?
Можда грешим, али ја ипак идем срцем и саветујем ученицима да упишу оно што воле. Веома је важно да студирају оно што воле, и да се касније баве оним што воле. Мислим да је свакоме тешко да ради оно што не воли, а замислите да то ради током читавог свог радног века.