приредила Тијана Пустахија

Свака школа у нашем образовном систему представља механизам за себе. Сваки члан једне образовне установе има важну улогу у њеном функционисању и остваривању основног циља. Како би и тај механизам у целокупном систему добро функционисао, потребан је неко ко ће бринути како о школи, тако и о запосленима и ученицима. То је велики посао који захтева и велику одговорност, а обавља га директор школе. У Гимназији и економској школи ,,Доситеј Обрадовић“ у тој улози од 2015. године налази се Веселин Мартиновић. Овим интервјуом сам желела да сазнам нешто више о позиву директора, његовој тренутној позицији, плановима за наредни период, али и о начину на који он сагледава наставу, ученике и колеге.

Када сте се заинтересовали за географију? Како сте се одлучили да Ваш животни позив буде просвета?

Све се одиграло некако стихијски… За географију сам био заинтересован још од нижих разреда основне школе — много сам читао и уз ондашње могућности истраживао. Када сам уписивао факултет, ломио сам се између медицине и географије. Те далеке 1987. први пут су отворили смер за туристе на ондашњем Институту за географију на ПМФ-у, и једноставно ме то определило. Надао сам се да ћу радити у туризму и путовати. Касније, док сам још био апсолвент, десила се просвета. Почео сам да радим у основној школи у Ловћенцу. Била је у питању нека допуна или замена, а онда након тога, хајде у Тополу и ту сам све од 1993. године.

Шта мислите, колика је данас заинтересованост ученика за географију? Да ли млађе генерације знају више о географији због могућности које нуди интернет или се знање које складиштимо у својој меморији смањује, баш због меморије интернета и лакоће доступности информација?

Данас се знање географије знатно изменило. Све је доступније и можда чак и примењивије него раније. Али то не значи да је заинтересованост за географију већа и да ђаци више знају. Некако ми се увек чини да и за географију неки имају више, а неки мање талента. Можда  је то само мало више или мање интересовања.

Колики је значај географије у свакодневом  животу?

Нисмо ни свесни колико је географије око нас, од момента када изађемо из куће па до краја дана . То је интердисциплинарана, и природна и друштвена наука, али у тесној вези и са политиком, статистиком и математиком, физиком, хемијом, пољопривредом, социологијом, филозофијом, медицином, историјом, уметношћу… Ако ништа друго, готово свакога дана примамо информације из целог света и оне увек почињу са називом регије, државе, града одакле долази та вест.

Пошто сте сада директор, да ли Вам недостаје да предајете ђацима? Зашто сте се одлучили да катедру замените послом директора?

Свакако да ми је недостајала настава и рад са ученицима у претходном периоду. Од ове школске године, опет сам ангажован делом у настави, тако да се поново дружимо у учионици.

Шта бисте издвојили као највећи успех у својој професорској каријери?

Моји успеси су успеси мојих ученика. Увек сам поносан на сваки успех било којег мог бившег или садашњег ученика. Ту су, наравно, и они које смо постизали као тимови на такмичењима из географије у годинама које су иза нас, али све то везујем за своје ђаке.

Каква је, по Вашем мишљењу, била онлајн настава и комбиновани модел по ком се радило претходне школске године?

Епидемија нас је натерала, хтели то да признамо или не, да наставу у потпуности или делимично изводимо на даљину или — како се то популарно каже — онлајн. Прилагодили смо се, неки лако, неки мало теже, неки, нажалост, никако. Сматрам да су моје колеге заиста коректно и професионално превазишле почетничке недаће и успешно, што на даљину, што комбиновано привеле прошлу школску годину крају. Поносан сам на оне колеге које су у оквиру националних и локалних телевизија изузетно стручно и професионално снимали часове  за ученике на територији Републике Србије.

С ким сте највише сарађивали током организације онлајн наставе?

Током организовања онлајн наставе највише сарађујемо са школском управом, надлежним просветним саветником, локалном самоуправом, родитељима, а на нивоу школе са стручним сарадником и наравно, предметним наставницима.

Приметила сам да се много ради на уређењу школе, учионица и на обнови наставних средстава. Шта је у том погледу план за наредни период? 

Планови за наредни период: повећати енергетску ефикасност, опремити још један кабинет информатике и поставити ограду око школе. Крупна замисао, али изводљива.