Критика богатих и лепих, безобразно духовито, грозница лудила привилегованих

приредила: Ања Мартиновић

Дивљи, директан, без позе и устручавања, филм ,,Троугао туге“, тражи ангажованог гледаоца, доноси осећање припадности, повезаности и буди смех који одјекује. Режисер Рубен Естлунд дао је комад изванредне сатире чији сам назив асоцира на козметички израз за боре између обрва, али је много више од тога.

Филм је подељен на три дела. Први, Карл и Јаја, говори о пару који нас уводи у причу модне индустрије и света инфлуенса, пре свега. Савремени Ромео и Јулија, са темом жене која је само трофеј богатом мушкарцу, где се управо жена нађе у неубедљивој вези са још увек неуспешним манекеном. Сцена вечере у екскулзивном ресторану и расправи ко треба платити, бруји о родним улогама, новцу, који се доживљава као кључ за мушкост. Ту су и теме вредности, лепоте и праве љубави које се провлаче и кроз наредне делове.

Јахта је други део који само чека тренутак за невиђену и катастрофалну експлозију. Овај манекенски пар бива позван на луксузно крстарење са безобразно богатим светским људима, којима угађа добро ,,подмазан“ тим особља, обављајући све апсурдне захтеве гостију. Следи бродолом који захвата ову причу у сваком смислу, са сценом где се највиша елита дави у својој повраћки и фекалијама, док се најскупљи шампањац само точи. После преживљене катастрофе брод разносе пирати.

Острво, трећи део филма који доноси очекивану револуцију и тотални преокрет улога, моћи, вођства. Испоставља се да је мали број оних који су успели да се ишупају из бизарног ужаса бродолома заправо скуп богатих а неспособних људи који су приморани да се добровољно подреде способној чистачици са брода како би преживели.

Ова вртоглава прича понире у најдубље теме савременог друштва. Естлунд нам својим умећем и чарима комедије, како и сам каже, даје кључ за тако прецизно, интригантно откључавање и најситнијих детаља времена у ком живимо и климе коју ново доба носи. Управо је овај жанр омогућио критику на један начин који није лажан и неубедљив, већ представљен као стваран, забаван, а опет хуман и близак човеку, где сви учествују као колектив захваћен управо овом климом промена. Позива нас на буђење, изазива размишљање и наводи да дамо сопствену критику. Ово је филм о коме се прича, талас који струји међу људима и бруји о родним стереотипима, о индустрији где су људи улоге, објекти промоције бренда. Овај филм говори о робовима којима је уцртано „да“ јер ,,не“ не постоји, о друштвеном положају, рату сиромашних и богатих, о моћи прихватљиве естетике, новцу који уцртава степенике хијерархије привилегованих, о прљавштини која нас све затрпава. Завршни ударац бриљира потпуним преокретом где сиромашни загосподаре милијардерима, где новац нема апсолутну (односно никакву) моћ, а етикете немају вредност. Преокретом где је валута једино оно што сами поседујемо као вештину, умеће, знање које нам нико не може одузети. А опет јасна је критика критике кроз коју се поставља теза: ,,Дај човеку власт и видећеш какав је“. Прича се ротира, јер баш они који су трпели и били понижени, сада када су изнад заводе диктатуру и издижу лудило на виши ниво.  Ствара се потпуни  хаос и сумња.                   

Велика моћ овог филма лежи у томе што свако може да се укључи, пронађе, осети, коментарише, без осуђивања, као и то што носи прегршт порука; бави се и актуелним проблемима људи, улогама које свакодневно играмо и питањем да ли су оне заиста максимум који можемо да пружимо или су ту само да бисмо заварали и оправдали очекивања и стандарде других. Присуствујемо и невероватној расправи о капитализму и комунизму, идеологијама савременог доба. Гледајући овај филм схватамо важност исправног поступања са људима било ко да су, јер је достојанство сваког човека нешто непроцењиво.

Ово ремек-дело кинематографије награђено је Златном палмом на Канском филмском фестивалу, као и наградом за најбољи филм у Рејкјавику. Главне улоге припадају Шарлби Дин, Харису Дикинсону, Златку Бурићу, Доли де Леон, Вики Берлин, Вудију Херелсону. Филм је померио све границе очекивања и понудио нешто веома узбудљиво, забавно, питко, а опет тако снажно и уникатно, оштро и поучно. Важно је разумети да ово није материја која је ту да површо и тренутно забави, већ је у питању велики ролеркостер идеја, поука, емоција и путева који се отварају у сваком на неки потпуно нов, револуционаран начин. Филм о ком ће се тек причати.