приредила Тијана Пустахија

Представљамо вам Милана Јањића, ученика другог разреда Гимназије и економске школе ,,Доситеј Обрадовић”, који се истакао ретким и необичним ликовним радовима. Милан се бави израдом фигурица, а његова маштовитост и оригиналност примећена је још у основној школи.

Пажњу на себе привукао је ликовном изложбом 2019. године у Дому културе у Бачкој Тополи. За ову врсту уметности интересовао се од малих ногу, када је фигурице правио од пластелина. Своју прву фигурицу од беолина, новог материјала, направио је у седмом разреду. Одлучио се за беолин зато што је рад са њим сличан раду са пластелином, али је беолин тврђи и мање се топи. Ова врста полимерне глине врло брзо смекша када се загреје рукама, након чега је спремна за обраду. Када се заврши обликовање фигурице, неопходно је испећи је на 130 степени око 30 минута у рерни како би остала у жељеном облику. Милан набавља материјал код увозника полимерне глине у Београду, а пошто је са њима у добрим односима и шаље им фантастичне радове, често му шаљу беолин као награду. Технику израде је постепено усавршавао. У почетку је фигурице правио тако што је сваки део обликовао посебно, па састављао у једну фигурицу након печења делова. Фигурице су биле једноставније. Када је постао вештији, фигурице почиње да израђује из једног дела, те су оне сада знатно детаљније и компликованије.

Након што се одлучи шта ће да прави, Милан је веома посвећен свом циљу – сваки детаљ мора да изгледа баш онако како је замислио. Свака фигурица за њега представља велики изазов и најзадовољнији је када постигне резултат који је очекивао. Сама израда фигурице зависи од њене сложености. Било је и фигурица које је радио целу ноћ. Инспирацију за своје радове проналази на интернету. Највише воли да прави ликове из цртаних филмова и игрица као што су Фортнајт (Fortnite) и Покемони. Милан веома ужива у свом хобију и каже да га прављење фигурица смирује. Док их израђује, гледа филмове (нпр. Господар Прстенова и Хари Потер) како би се опустио и подстакао уметнички дух. Милан није сарађивао ни са ким, није се школовао у овој области, није имао ментора из области ликовне културе или вајарства. Све је радио сам. Учио је постепено и са великом радозналошћу, информисао се и развијао технику. Зато његове рукотворине задивљују све који се сусретну са њима. Највећу подршку пружила му је породица и захваљујући њиховом подстреку није одустао. То је резултирало изложбама и јавним излагањима. Са својим радовима учествовао је на изложбама широм Србије: у Музеју примењене уметности у Београду, на Стеријиним данима у Српском народном позоришту у Новом Саду, у Дому културе у Бачкој Тополи и у Галерији Дома војске у Вршцу. Квалитет његовог рада је признат освајањем награда: у Вршцу је освојио прву награду на конкурсу ,,100 година од рођења Паје Јовановића“, у Сенти специјалну награду у Гимназији за талентоване ученике „Бољаи“ за рад ,,Папагај“ и у Кули на конкурсу Народне библиотеке прву награду. Био је и гост у две емисије: Јутарњи програм РТС-а, где су интервјуисани награђени учесници конкурса ,,100 година од рођења Паје Јовановића“ и у емисији ,,Петказање“ на РТВ-у. Имао је неколико понуда за куповину фигура, али их је одбио јер му је свака фигурица посебно драга.
Милан планира да унапреди своје знање и вештине у обликовању фигура. Каже да би веома радо прихватио прилику за неку потенцијалну сарадњу. Ипак, сматра да ће ова активност остати само на нивоу хобија.

Надамо се да ће ускоро организовати изложбу на којој ће нам опет представити своје јединствене радове. Верујем да ће његов уметнички рад и креативност бити примећени још више јер то Милан овим талентом и заслужује.