приредиле Тијана и Теодора Пустахија

Пре девет месеци у Србију је дошао невидљиви непријатељ који је свима пореметио планове и начин живота. Одједном, тај непријатељ нас је одвојио од школе. Професори и ученици добили су нови изазов – наставу на даљину. Одлучиле смо да са вама поделимо утиске професора о организацији онлајн наставе. Нагласиле бисмо да се овај интервју односио на комбиновану наставу и онлајн наставу.

Какав је ваш утисак о овом начину рада?

Јован Рогановић, проф. математике: Настава на даљину је лошија варијанта класичне предавачке наставе јер нема двостране комуникације. Исто мислим и за комбиновани модел наставе јер ништа не може заменити непосредан дијалог између ученика и наставника.

Љиљана Ланчушки, проф. немачког језика: Лично – не волим овакав начин рада. Предавања која се обављају само уживо, слушање и поготово изговор страног језика су нешто што је незаменљиво. Једино је добро када уживо слушамо предметног предавача, пратимо како изговара, чита, шта каже кад се нешто преводи.

Гордана Карабасил, проф. географије: Настава на даљину или настава која се одвија онлaјн има предности у односу на наставу у учионици. Ученици и наставници су растерећени строгим временским ограничењима која постоје у редовној настави, тако да на овај начин професори могу поставити материјал који ће ученици прегледати кад буду могли, што је немогуће на редовном часу. Наставни материјал може бити занимљив и креативан, без обзира на то да ли је то сам час у виду презентације или задатака или пак видео-запис. Наравно, овај вид наставе има и своје недостатке, а то је како оценити ученика на прави начин, а да то не буде само активност.

Јага Цветићанин Ракић, проф. логике, филозофије, социологије, устава и права грађана: Мислим да није најучинковитији начин наставе у овим околностима.

Какве измене бисте увели у овај систем рада?

Јован Рогановић, проф. математике: Основно и најбитније што бих урадио јесте да свака група буде свакодневно у школи (рад у две смене).

Љиљана Ланчушки, проф. немачког језика: Што се тиче измена, то би требало сагледати на ширем нивоу и са више аспеката. У једно сам сигурна, да би саме провере – усмене и писане – требало да  се спроводе искључиво у школи – лицем у лице.

Гордана Карабасил, проф. географије: Овај вид рада треба да се комбинује са редовном наставом и кад је уобичајен начин наставе јер нам пружа могућност дељења додатних информација  са ученицима за које понекад нема времена у учионици. Измене би се односиле на комбиновање разних метода, могућност повезивања више   учесника у видео- конференцију, тј. групни видео-позив.

Јага Цветићанин Ракић, проф. логике, филозофије, социологије, устава и права грађана: Мислим да би било боље да једна група прати наставу у школи, а друга слуша то предавање преко неке платформе.

Да ли сматрате да је овај начин рада погодан за ваш предмет?

Јован Рогановић, проф. математике: Настава математике и сам процес њеног учења има доста специфичности тако да овај облик наставе јесте непогодан за мој предмет.

Гордана Карабасил, проф. географије: За географију је овај начин погодан због прегршт видео- материјала, фотографија, емисија, али у комбинацији са редовном наставом.

Јага Цветићанин Ракић, проф. логике, филозофије, социологије, устава и права грађана: За моје предмете ово је веома непогодан вид наставе, папир или екран не могу да замене живу реч, па сам често морала два пута да објашњавам кључне појмове (првенствено у настави филозофије у четвртом разреду), што иде на уштрб укупног часа.

Који савет бисте дали ученицима како би се што боље снашли у оваквом виду наставе?

Јован Рогановић, проф. математике: Пратити садржаје који се поставе на платформама за учење на даљину, питати наставнике да им отклоне евентуалне нејасноће и најважније: редовно радити (више вреди 15 минута сваког дана него 10 сати пред проверу знања).

Љиљана Ланчушки, проф. немачког језика: Савет је да помно прочитају, са разумевањем и да преписују све што је послато, као и да раде константно, уз додатна објашњења професора, ако је потребно.

Гордана Карабасил, проф. географије: Ученицима саветујем да се самоорганизују, да буду активнији током онлајн наставе, да издвоје време и погледају шта је професор поставио јер ће сигурно наићи на веома занимљиве прилоге и имаће времена да размисле и изграде своје мишљење о одређеној теми, али и знање, без пуког репродуктивног учења. Такође бих саветовала да испоштују рок задатка који добију јер и у редовној настави се то очекује од њих.

Јага Цветићанин Ракић, проф. логике, филозофије, социологије, устава и права грађана: Учити и читати. Не боли, а користи.

Надамо се да ћете успети да одвојите више времена за активности које волите и да ћете провести више времена са породицом, као и да ћете пазити на здравље. Захваљујемо се професорима на сарадњи и корисним саветима.