Пут ка врху Европе и света, Маринко Стојаковић

Извор: приватна архива саговорника

приредила Теодора Иванишевић


Разговарала сам са Маринком Стојаковићем, бачкотополским тренером борилачке вештине теквондо. Поред тога што је успешан тренер, он је и изузетно успешан такмичар.

Kада сте почели да се бавите овим спортом и због чега сте одабрали баш теквондо?
Почео сам 1993. године, а привукле су ме атрактивне технике и реална примена, односно употреба теквондо удараца и потеза.

Kоји су ваши највећи успеси до сада?
Највећи успеси, вишеструки првак Југославије, Србије, Србије и Црне Горе, вицешампион Балкана, првак Европе, вицешампион света у борбама.

Kолико је тренирања и припреме потребно за неко веће такмичење?
Много вишегодишњег мукотрпног рада, знања, пожртвовања и улагања. Саме припреме у зависности од величине такмичења трају од четири до шест месеци, али пре тога треба бити у форми и континуирано
учествовати на турнирима.

Да ли сте некада размишљали о томе да одустанете или прекинете са радом?

Било је тешких момената и периода, али сам истрајао јер знам да се успех не може постићи преко ноћи, већ је потребан дугогодишњи рад и преданост да би се постигли врхунски резултати.

Да ли је тешко бити тренер, радити са децом и постизати остале обавезе?
Веома је тешко ускладити животне обавезе и постизати врхунске професионалне резултате, али поред све тежине, посвећености и стрпљења који су потребни у раду са децом, кад дете оствари
успех, тренеру то представља највећу награду и подстицај за даљи рад.

Да ли сте имали страх од повреда или од јаких удараца?
Повреде су саставни део сваког спорта али уколико се врхунски припремим, страх не постоји јер се спремношћу повећава самопоуздање и сигурност у себе па тако не постоји страх од неких удараца; ипак, било је одређених спортских повреда (истегнути лигаменти, мишићи, повреде зглобова…) које су саставни део тренинга и које сам превазилазио даљом вежбом и рехабилитацијом уз савете стручњака.

Ви сте 2013. били првак Европе, а 2020. други у свету; када сте почињали да ли сте могли претпоставити
да ћете једном достићи овај ниво ?

Увек сам се трудио да дам максимално или чак превазиђем и побољшам своје могућности, што је резултовало успесима које сам постигао, али на самом почетку нисам имао амбиције за постизањем тако врхунских резултата, волео сам да тренирам, волео сам борбе и такмичења и увек сам дао свој максимум, што ме је довело до врха Европе, па и света.

Да бисте били успешан спортиста потребно је много труда, рада и одрицања. Шта вас мотивише да идете даље у тешким тренуцима или када се осетите уморним од свега?
Љубав према спорту, љубав према деци која тренирају и задовољство које осетим када су задовољни након
тренинга. Исто тако имам осећај да знање и умеће које поседујем треба да пружим свима онима који желе да га усвоје и на тај начин у данашње време покажем пут којим будуће генерације треба да иду.

Извор: приватна архива саговорника

Подели

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.