приредила Теодора Пустахија

Освојивши сребрну медаљу на Европском првенству за јуниоре у Талину, Адриана Вилагош је поново учинила Србију поносном. Млада атлетичарка из Малог Иђоша последњих година ниже изузетне резултате у бацању копља. Поред бројних спортских успеха, она је одлична ученица Гимназије и економске школе ,,Доситеј Обрадовић“.
Управо је Адрианин велики успех и повод нашем данашњем разговору.

Са колико година си почела да се бавиш бацањем копља? Како си се заинтересовала за овај спорт?
Сасвим случајно. Мој професор физичког ме је пријавио у 4. разреду на такмичење у бацању вортекса. Свидео ми се вортекс и дошли су резултати, па сам почела озбиљније да се бавим тиме и постала сам регистровани члан Сенћанског атлетског клуба. Вортекс је преддисциплина копља и такмичења се одржавају за узрасте до 14 година, па сам морала да бирам да ли ћу оставити атлетику или пробати да бацам копље. Пошто сам у бацању вортекса имала један од бољих резултата на свету, дала сам себи око две године да научим технику бацања копља и да видим да ли ћу бити успешна у томе. У то време сам упоредо играла рукомет и бацала копље и на крају сам изабрала копље. Волим тај осећај када копље лепо и далеко лети.

Ко је твој тренер и на који начин се припремате за такмичења?
Мој тренер је моја мама. У почетку ми је она помагала, када никога није било да ми помогне. Заједно смо училе, гледале тренинге и хице врхунских бацача, анализирале, пробале и нашле технику која ми највише одговара. Тренирамо шест пута недељно, од тога углавном два пута бацамо копље, а на осталим тренинзима радимо на општој физичкој припреми и радимо специфичне копљашке вежбе.

Како изгледа један твој радни дан? Како усклађујеш школске обавезе са тренинзима?
Будим се око 6.15, идем аутобусом до Бачке Тополе у гимназију. После наставе се првим аутобусом враћам кући и одмах радим домаћи. Трудим се да што више научим док мама не дође са посла. Најчешће око 16 часова идемо на тренинг. После тренинга још обновим градиво, погледамо неки филм и идемо на спавање око 22 часа.

Ко је твоја највећа подршка? Да ли имаш добре услове за тренирање?
Највећа подршка ми је мама, али имам подршку Атлетског савеза и спонзора – Винарије Чока. Задовољна сам условима за тренинг. Атлетски савез ми је направио тартан стазу, имам добру сарадњу са фудбалским клубом и могу скоро увек да тренирам. Бивша школа у Малом Иђошу ми, такође, пружа подршку уступајући ми фискултурну салу за тренинг током целе године.

На којим такмичењима си досад учествовала и на који резултат си најпоноснија?
Од 2015. године учествовала сам на свим првенствима Србије и Војводине, прво у вортексу, а од 2016. и у бацању копља. Први мој велики међународни наступ је био у мају 2019. у Сплиту, где сам представљала своју школу, Гимназију и економску школу ,,Доситеј Обрадовић“ на Светском првенству за средње школе. Тада сам освојила прво место у бацању копља. Прошле године била сам трећа на јуниорској Балканијади у Истанбулу. Ове године сам победила у Истанбулу на јуниорској Балканијади, а на сениорској Балканијади сам била друга. За мене је најдража победа била на Европском бацачком купу у Сплиту 9. маја 2021. године у конкуренцији млађих сениорки (У23). Такође сам поносна на ову сребрну медаљу са Европског првенства за У20.

Да ли планираш да се у будућности бавиш овим спортом? Да ли планираш да упишеш факултет након средње школе?
Желим да се и у будућности бавим овим спортом на професионалном нивоу, али не желим да занемарим ни школовање. Свакако ћу уписати неки факултет, али још нисам одлучила који.

Какви су твоји утисци након Европског јуниорског првенства? Да ли си задовољна постигнутим резултатом?
Било ми је драго што сам коначно могла да наступим на неком Европском првенству. Највећа жеља ми је била да то буде Европско првенство за мој узраст (У18), али пошто је и прошле и ове године отказано због вируса корона била сам принуђена да наступам са старијима. Знала сам да ће бити тешко, да је Гркиња, Елина Тзенгко јако добра и да бих морала да бацам копље јако добро ако желим да је победим. Два пута сам пребацила 60 метара што је јако добар резултат за мој узраст, али, нажалост, Елина је једном пребацила и 61 метар. Мислим да могу бити задовољна овим резултатом, бити друга у Европи је велики успех.

Адриана је својим радом већ постигла невероватне резултате. Верујемо да ће је њена дисциплина и истрајност винути у само средиште спортског неба и, што да не, до неких нових олимпијских висина.
Адриана, хвала на интервјуу, честитамо јој још једном на постигнутом резултату. Навијамо и даље за тебе и желимо ти много медаља у каријери.